Обред славе у праксу је увео просветитељ српски Свети Сава, од чијег времена се слава и обичаји који је прате постепено ширио и формирао, уз бројне локалне обичаје и традиције. И дан данас је крсна слава центар породичне традиције.
Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника једне породице и њеног молитвеног заступника пред Богом. Суштина славе је изражена у самом имену: то је слављење Бога и прослављање светих угодника Божијих у чијим ликовима се открива и права „слава“ сваког људског бића, односно његова непролазна лепота и његово боголико достојанство. Главна садржина славе је благодарење и молитва Господу.
Као некада, тако и данас, породица која слави славу представља Цркву у малом, јер као што су сви богослужбени чинови дио Евхаристије – тако је и слава у породичном животу Срба продужена Евхаристијска тајна, Литургија. Сви славски предмети су преузети из богослужења Православне цркве. Данашњи славски колач са својих пет печата на горњој кори, на којима су иницијали грчких речи: Исус Христос побеђује, ИС ХС НИ КА, у ствари је само већа Литургијска просфора. Наиме, у првом делу Литургије из просфоре се изрезује поменути печат са иницијалима ИС ХС НИ КА и тај се печат зове Агнец (јагње Божије) и са доње стране се реже крстообразно, и на Литургији се молитвом епископа, свештеника и народа претвара у Тело и Крв Господа Исуса Христа. По узору на ове литургијске радње врши се резање славског колача. И на славском колачу је тај печат са иницијалима ИС ХС НИ КА, и славски колач се реже крстообразно и прелива се вином.
Освећење воде за славу
По древној и устаљеној пракси наше Цркве, у време пред славу свештеник освећује водицу у домовима оних који славе Крсну славу. За освећење водице домаћица припреми следеће: једну чинију са водом, босиљак, мању свећу, кадионицу са брикетом и тамјан . Све се то постави на сто у соби где је славска икона. Пожељно је да на обреду освећења водице буду сви укућани са домаћином. Са освећном водом може се умесити славски колач, скувати славско жито, и сви укућани попију освећену воду.
Шта је за славу потребно?
- Славски колач,
- Славско жито,
- Славска свећа,
- Вино.
Како изгледа Славска трпеза?
Поред суштинских обележја славе, према нашим обичајима домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника. Негде се слави и други, па чак, и трећи дан славе. О садржају трпезе домаћин у духу православља одлучује са својим укућанима, у складу са могућностима и жељама.
Слава као део UNESCO-ве листе нематеријалног културног наслеђа човечанства
Преношена с колена на колено, од оца на сина, слава је до данас остала традиција у Срба, од Светога Саве до данас. Године 2014. слава је уписана на UNESCO-ву репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, уз још више од 350 народних обичаја и игара из целог света. Предлог за упис поднео је Етнографски музеј у Београду како би слава била препозната и на међународном нивоу. Основни услов био је да предложени елемент живи у заједници, а ми имамо срећу да је слава врло присутна у пракси. Био је то први упис Србије на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, те говори о томе колики значај слава има у нашем народу.
