Свети Трифун, заштитник винове лозе и виноградара, обележава се 14. фебруара по новом календару у Српској православној цркви. Његова историја и чуда која је извршио остављају трајан утисак на вернике, а народни обичаји који га прате одражавају дубоку везу између културе и вере.
Свети Трифун, рођен у врло сиромашној породици у селу Кампсади у Фригији, био је познат по благодати која је на њему почивала. Могао је да исцељује болести и изгони зле духове, што је привукло пажњу цара Гордијана III. Његово мученичко страдање за Христа и спремност да преживи све муке радошћу је управо онај дело које га је учинило светим.
Празник Светог Трифуна обележава се различитим обичајима широм Србије. Виноградари се управо на његов дан упућују у винограде, орезују лозу и заливају вином, верујући да ће тако осигурати обиље и бољи квалитет грожђа. У источној Србији, свети Трифун се позива и Орезач или Заризој, у складу са обичајем орезивања лозе.
Поред обичаја у винограду, постоје и веровања која се тичу временских услова. Сматра се да ће кишовита и родна година следити ако на Тривуњдан пада снег, док ће сушна година наступити ако је дан ведар.
Овај празник није само време за обављање обичаја, већ и време за замисли о мудрости и вери Светог Трифуна, које се прослављају и славе широм Србије.
