АКАДЕМИК СВЕТИСЛАВ БОЖИЋ: “НИШ МИ ЈЕ ОТВОРИО ПУТ КА СВЕТУ”

У Светосавском дому у Нишу одржан је концерт под називом „Јубилеји“, посвећен обележавању три значајна јубилеја: 30 година постојања Српског камерног оркестра, 45 година уметничког рада и 70 година живота професора и композитора, академика Светислава Божића

Овај догађај окупио је бројне љубитеље класичне музике, а посебан значај имао је долазак професора Факултета уметности Светислава Божића.

„Долазак у Ниш за мене представља повратак у давна, лепа времена када се моја музика изводила на југословенским хорским свечностима. Та дела, настала у мојој раној младости, доживела су лепу презентацију у Нишу, што ми је донело велику радост и увело ме у свет значајних композитора далеко ван граница тадашње Југославије“ , рекао је Божић.

Захваљујући таленту и преданости, Светислав Божић је постао један од најважнијих представника српске музике, чија дела настављају да живе у срцима и умовима слушалаца широм света.

 “Ниш ми је, на неки начин, отворио пут ка свету. Тај ‘моравско-вардарски пут’ водио је ка југу, ка Солуну, ка Егеју, ка Светој Гори. Данас, могу рећи да сам готово постао житељ Свете Горе”, казао је Божић.

Божић је поделио и своје импресије са Литургије у Саборном храму у Нишу, којој је присуствовао током боравка.

„Присуствовао сам Литургији у Саборном храму у Нишу и доживео осећај као да сам био у Цариграду. Саборни храм, својим изузетним свештенством, ђаконством и хором под вођством сјајног диригента, пружио ми је дубоко искуство које подсећа на цариградску музикалну традицију – ону тамну у смислу дубине лепоте и мудрости. Присутан је и призренски утицај, тај престони осећај који се селио, али никада није нестао. То је заиста величанствена ствар.“

Музика коју Светислав Божић ствара носи снажан печат Балкана, с мотивима од моравско-вардарског пута до Карпата. Иако су његова дела настала пре више од 30 година, она доноси носталгију и радост, које су се, на неки начин, губиле кроз време, урбанизацију и културолошке промене.

Светислав Божић је у својим композицијама пронашао инспирацију у великим српским књижевним делима, као што су она Деспота Стефана Лазаревића, Венцловића, Павића и Црњанског. Његово стваралаштво посебно се огледа у духовним делима за хор, као што су Литургија Светог Јована Златоустог и Свеноћно бденије, која су извођена широм света, од Кипра и Грчке до Русије и САД.

Професор Божић у свом стваралаштву непрестано подсећа на значај очувања и обнављања музичке традиције, како би она живела и даље инспирасала нове генерације.

Музика светислава Божића изводи се на Кипру, у Грчкој, Бугарској, Украјини, Мађарској, Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Белгији, Енглеској, Немачкој, САД и нарочито у Русији, где су његова дела била на програму капеле Глинка из Санкт Петерсбурга, Мушког хора из Санкт Петерсбурга, Украјинског националног филхармонијског оркестра из Запорожја ансамбла Оxфорд Пхиломусица из Лондона (под покровитељством Владимира Ашкеназија).